Od svega po malo

zaboravi sve naše

Nisam ja za tvoje oči detata,

Ja sam samo obličje monstruma,

Koji pojede svaki momenat sreće.

Imali smo hod koji niko ne razume,

Ali sam ja bežala u lutanja,

Nisam mogla da tebi budem jaka,

jer sam samo pogrešno volela.

Sedam godina, 

toliko mi treba do duhovne zrelosti,

da bih te pronašla, u smiraj noći,

jer ne umem da volim,

i ne znam ko sam,

i nisam se pronašla.

Zato idi, raduj se,

I zaboravi sve naše.