Ja hoću, ti nećeš

Published on 03:37, 10/22,2021

Ja hoću ti nećeš

Ti hoćeš ja neću

 

Ja bih da sačekamo,

Ti bi hteo sada

 

Ja bih sad htela,

A ti bi polako

 

Ja volim, ti se čudiš

Ti  želiš, ja se opirem

 

Ja kažem da trebamo biti

A ti kako je dobro još neko vreme sačekati


Možda

Published on 02:52, 10/22,2021

I šta sada mogu ja

Osim da zaćutim

I da ne govorim šta smo sve mogli biti mi

Onakvi, nekada, baš davni, pređašnji

 

 

Tvoj neko...Tvoja nekada davna ja

Moj nekada davni ti... tvoj neko

Nekad, nikad i suviše ''možda''

 

Nikada mi, a bili su oni drugi

Da nam primer daju

A ipak, ispalo je

Tvoj nekad ''možda''

I jedino to je i bilo između nas

 

''Možda'', možda smo se i voleli

Mada, čini mi se, stidljivo...

Ipak možda samo u pokušajima ljubavi

Ti i ja,ja i ti...

Zar nije zgodno kada se tako kaže

 

Možda...To je naša reč...

A zaista, da li bismo nas dvoje i bili

A da nismo imali to ''možda''


Ima jedna ljubav stara

Published on 17:36, 09/29,2021

Ima jedna ljubavna priča...

Opet bih je kroz kosti i ceo organizam osetila

Ima jedna zvezda sjajna

Koja mi je oči tvoje pred san prikazivala

Ima jedna knjiga stara

Koju sam ti, jer te volim, poklonila

 

Ima jedna stara, stara, priča

Koja me i danas vodi

Da ne posrnem i ka neljubavi provocira

 

Ja ipak kažem:,,Ej, ja volim, i ipak, posle svega''

A ona mi mira ne da pa me tera da sve o tebi ružno govorim

Ima jedn ljubav stara, koja me danas srećnijom i lepšom čini

Pa joj ne dam da u besmisao ode

I govorim kako mi je lepo sada i ovde.

 


Zaboraviću

Published on 09:43, 02/24,2020

Zaboraviću sve naše laži

I obojiti ih u ljubav

Koliko mogu

Nemoj mi zameriti na mojim neistinama

Samo se katkad 

Pomoli za mene

 

Zaboraviću sve te ludosti

I obojiti ih u Božanski belu

Koliko snage imam

Nemoj se ljutiti

Na moje odvratnosti

Samo se katkad

Seti moje ljubavi

 

Zaboraviću sve te gadosti

I obojiti ih u sunce

Koliko mi Iskon snage da

Nemoj mi zameriti

Na mojim slabostima 

Samo se katkad suštine bića seti 


zaboravi sve naše

Published on 19:21, 02/19,2020

Nisam ja za tvoje oči detata,

Ja sam samo obličje monstruma,

Koji pojede svaki momenat sreće.

 

Imali smo hod koji niko ne razume,

Ali sam ja bežala u lutanja,

Nisam mogla da tebi budem jaka,

jer sam samo pogrešno volela.

 

Sedam godina, 

toliko mi treba do duhovne zrelosti,

da bih te pronašla, u smiraj noći,

jer ne umem da volim,

i ne znam ko sam,

i nisam se pronašla.

 

Zato idi, raduj se,

I zaboravi sve naše. 


Traženja

Published on 19:16, 02/19,2020

Stvarali smo se u svojim ćutanjima,

Dok je ples po vodi

bio nemoguć.

Otišla sam da nađem iskon

A on je oduvek bio tu

U središtu duše

Nisam te mogla naći,

jer me je iskon opijao.

 

 

Zapravo sam lutajući,

Iskon tražila,

Nesvesno povređujući nas.

Želela sam da ga zadobijem

I tebi se vratim čista.

 

 


Krijem te

Published on 08:51, 03/26,2018

Krijem te u recima dalekim
Stavljam te na klice srece
Dok pretvaram glinu u delo
Ostavljam perlice nesrece
Negde daleko da pobegnu
Dozvoljavam ti da me uzmes
Onda kada je zelja jaka
I rekla sam ti, volim te
Ali to nije mala rec
I ti to znas
I zato me trazis 
U stanicama samoce
Ali volis kad si sam
I kad si sam, ti znas
To mi se i dopada kod tebe


Krijem te od izgubljenih reci
Ne volim da se igram neistine
Jer je laz sve sto nas razdvaja


Kriem te od drugih ljudi
Od onih koji bi da te ogole
Jer ljudi su zli i ne dam na tebe

Cuvam te u samoci svoje duse
Dok spiram otrov sa tela
Da bi tebi postala cista emocija

Krijem te od drugih ljudi
I od laznih osmeha
Krijem te tako dugo
Da te ne bi odneli
Oni tamo, ljudi lazi

Krijem te od demona
Cuvam te od neistine
Koliko mogu
A zelim puno toga da ti dam
Da ti dam sve one perelice srece
I sve one istine koje te cuvaju

Krijem te od drugih ljudi
Krijem te od lazi
Krijem te od samoce
Krijem te od bola
I ne dam nikome da te ogoli.


Zelim da odemo

Published on 09:46, 03/22,2018

Stvarnosti nepoimanja istine od skrivanja u mraku. Koliko puta cu da te trazim i da ti odlazim lagano, dok peremo oziljke onih prethodnih dana? Jel idemo u igru plastelina ili cemo uzeti otopljeni secer, da nam bude sladje? Lagano se opirem svetlosti suncevih zraka i palim jos jednu svecu istine. Necu da te trazim, ne volim to da radim. To me umara. Kada zelis da das, onda ces svakako vise i dobiti. NE umem da se igram neistine, sa tobom. Volim sve iskrene tajne koje nas spajaju. Volim da se pretvorim u nepotpuni osecaj da nekad nisam tu, jer ne umem da se pretvaram.Zelim da idemo lagano do izvora srece, gde se necemo ubijati recima, vec cemo skupljati kamencice ljubavi.Zelim da izadjemo iz pecine udobnosti i putujemo po svetu. Zelim da odes daleko, od mene, od nje i njega od svih, ali sa sobom, i onda zelim da me nadjes. A ja cu se skrivati po putanjama dalekih istina, i zelim da se oboje tako sakrijemo daleko, da ides, da idem, da odemo. I onda, mozda jednom tamo, negde, da se nadjemo, opet.


Dozvolicu ti da me nadjes

Published on 07:38, 03/12,2018

Koliko cu puta reci sebi

da to ne treba da radim.

Volim kada ti skliznem lagano,

tako nekad.

Osetiti staklene perlice

u stomaku

sa azurno plavom bojom.

Olovka od  plastelina,

nas razdvaja,

lagamo bez nas.

 Od nas,

ka nama

prema sebi

i tebi. 

Odande i odavde,

tamo negde da odemo

da se ne bismo trazili.

Jedna mirisljava sveca

i nesto slatko, da imamo.

Lagani koraci u mraku,

ma teraju daleko.

idem sama,

ali dozvolicu ti,

da me nadjes. 

 


Biti srecan

Published on 08:13, 03/07,2018

Moras da odtrasetes. Koliko godina ti imas? A eto, ja sam odrasla tek toliko da mogu da pusim cigarete i popijem po koje pivo. Sve ostalo, nije se promenilo. Ali ti moras da odrastes. I da li mi svi ikada zaista odrastemo. Ili smo u stvari vec bili odrasli, i onakvi kakvi treba da budemo kada smo bili deca. Moras da odrastes. Ej, ali sta ce reci ljudi? Gubis ugled. Sta je uopste ugled, kada si dete ti ni ne znas sta je to. Ugled su izmislili odrasli ljudi,a dostojanstvo je za decu. Za coveka. Za sve nas. Dostojanstvo, ne ugled. I da li je odrastanje u stvari stvaranje ugleda. Ili je odrastanje samo stvaranje odgovornosti prema sebi i drugima.Odgovornost pre svega. To te cini jakim, ne i odraslim. Jer, zar nismo bili kao deca odgovorni prema svojoj samoci, i prema svojim potrebama. Zar nismo bili svesni delovanja ljubavi, one prave, na pravi nacin. Kao deca, voleli smo, preboleli i opet voleli. A sad, kada smo veliki, sve se nesto plasimo. Strah od ostavljanja, strah od povredjivanja, strah od izgubljenje ljubavi, strah da necemo imati dovoljno ljubavi. Kao deca mi uvek mislimo da dobijamo bas onoliko koliko smo zasluzili. Tako mislimo. I tako obicno i biva. U zivotu uvek dobijes sve ono sto ti je potrebno, bas tada u tom trenutku. Uvek, nema izuzetka. Nekad mi to ne mozemo da razumemo. Pa kazemo:,,Zasto ja?" ili ,,Zasto bas meni ovo da se desi? "Ali bas ti, bas sada dozivljavas sve ono sto ti je potrebno da budes jedno odraslo dete. Bas ti si ono bice koje se rodilo. I takav kakav si rodjen, e od toga nikad ne smes da pobegnes. To si ti. Tada si nesebican, tada bi da dajes. Naravno i da dobijas. Ali sve ono nauceno, sve iz porodice iz drustva i sistemma te unisti. Ono kakav si kad si beba, kad si dete od 5 godina, to si ti. Covek nikada ne moze da pobegne od svoje sustine, i kada je udaljen od toga, on je onda nesrecan. Herman Hese je rekao:,, Jedina covekova duznost u zivotu je da bude srecan". . Pa da, vrlo je jednostavno. Ne pobeci od svoje sustine i svoga bica. E tada ces biti srecan.


Odlazim

Published on 11:02, 02/04,2018

Kapljice kise iz mojih ociju

I kapljice znoja iz moga tela

Kapljice krvi iz mojih ruku

I sve sto me cini drugacijom

Ne umem da se igram izgubljenih stvari

Reci mi, da li cemo se ikada sresti

Ti i ja

Ili ce to ostati zagonetka

Koju nikada necu resiti

Odlazis mi svakoga dana

Sve vise

Dok iz mojih ociju padaju

Znojave kapljice krvi

Jer ne umem i ne znam

Da te nadjem u ovom svetu

Prljav je ovo svet

Da li idu automobili

Ii fabrike govore i disu

Ili pesaci pobedjuju sve

Ja to ne znam

Samo znam da bez crnih ociju ne umem

Ja se cuvam tako

Kada ih se setim

Bezim od stvarnosti

Kada tebe spomenem

Odlazim daleko

Bez tebe

Jer zagonetku tvoju ne umam da resim

Odlazim, jer dugo sam cekala

Da me crne oci gledaju kao jedinu

Odlazim i volim sto te volim


Upamti i zaboravi

Published on 08:03, 12/30,2017

Ne diraj diraj

Zavezi odvezi

Ugasi upali

Spusti otpusti

Prevezi odvezi

Zausti izusti

Preslika odslikaj

Pomazi odmazi

Napusti otpusti

Odsviraj ne sviraj

Nagazi odgazi

Presavij odsavij

Pricaj cuti

Igraj ne igraj

Upamti i zaboravi


Uzalud

Published on 22:45, 10/25,2017

Uzalud se trudim da te nadjem,

 u drugim bicima I stvarima.

 Uzalud mi odlazis sve vise I vise.

 Uzalud te sanjam I mislim na tebe.

Uzalud te zovem,

 kad ti ne govoris.

Uzalud ti govorim o svemu,

kad ti ne slusas.

Uzalud je to sto si me voleo,

 ako te vise nije bilo.

Uzalud zbog tebe,

Ne umem da ostvarim bliskost.

Uzalud zbog tebe,

ne umem da se smejem

Uzalud zbog tebe,

volim samocu.

Uzalud zbog tebe,

vise se ne igram

Uzalud, sve uzalud.


Iluzija bliskosti

Published on 09:07, 10/21,2017

Sloboda je kada mozes dugackim noktima da sviras klavir. Imala sam cesto obicaj to da radim. Ne znam da li je sloboda mene trazila ili ja nju.  Ali uvek smo se negde nalazile, sloboda i ja.

Bila je nekako daleka, i nikome nije dopustala da od nje dobije istinsku bliskost. Nije znala, ni umela da se veze, da voli.

Sreca je kada ne umes da objasnis zasto si bas ti zasluzio da dozivis taj trenutak neverovatnih emocija i secanja. Ali ne volim da jurim srecu.

Nije volela po trenucima da se razlikuje od drugih. Volela je samo da bude drugacija po tome kako ce dozeviti minute, dane i sekunde.

Ljubav je kada ti kaze, ne btrni, ja sam tu. Ali ja sam to rekla nekome nekada negde davno, u drugim dimenzijama, a onda sam otisla i nisam zelela da se vratim.


Bila je uplasena, a nije htela da to primete, pa se onda nikome nije ni otvarala. Govorilia je puno, ali kada je trebalo da govori o ljubavi, onda bi se samo nasmejala i okrenula.




Ti ces me pozvati i ja cu se javiti. Pricacemo kratko, a onda cu ti reci kako moram da idem.. A onda cemo izaci i pricati neke daleke tajne, bice nam lepo, ali ja cu za tri dana zaboraviti.  Ne doopusti da te iluzija bliskosti koju ti prizam zavede. Gledacu cvece irisa i tako ce me podsecati na tebe,par minuta, a onda cu zaboraviti. Ne plasim se ja da te zavolim, ali ne zelim, a i ne umem. Niko me nije ni naucio. Mozda sam pre i volela, ali ne znam da li je to bila prava ljubav. Sada znam da ne znam, i necu se vise truditi. A ako si zaljubljen u svet onda to i nije neki veliki problem. Bliski smo, ali me ne nalazis, mozda ti i kazem kako mi je stalo, ali to nece biti upuceno tebi, vec iluziji o tebi. Pa ce se iluzija razbiti, a ja cu otici da gledam i mirisem cvece irisa.


Ajdemo u druge dimenzije

Published on 15:30, 10/15,2017

Sve sto kazem sebi
rekla bih i tebi.
Ne umem da objasnim 
kako mi se emocije igraju
Nikada nisam kod nekoga zavolela osmeh  
a kod tebe jesam.
Ajdemo u druge dimenzije
tamo daleko
da se nadjemo.
A ako se budemo sakrili,
necemo biti daleko.
Tu negde, bas iza ugla.
Necu te poljubiti
jer mi se mnogo dopadas.
Tako ja idem. Drugacije ne umem.
Ziveti je lako, ako umes.
I onda ce te uspeh zagrliti
i bices svoj. Eto.
Drugacije ne umem.
Pocinjen zivot isporuke pisma.
Za vina koja nisu bila ispunjena zivotom.
Ne znam. Volim da zivim ali ne zauvek.


1 2 3  Sledeći»