KRAJ JE POCETAK!

Published on 00:20, 08/25,2017

Na ulici dve lampe su prazne same stajale nemo. Dole ima malo trave, tu je I cetiri drveta, ograda, kapija bela I ulica, cetiri, pet kuca, muzika je nemo-glasna. Tu su I dve tople lampe I cetiri hladno-plave. Ovde se nalaze tri ulice, jedna vodi pravo, ka vama, druge dve njima, onima I drugima…Rekla sam da uvek treba slusati intuiciju. Prolaze neka kola, idu pravo. Ne znam koje su boje. Nakon pola sata jedna idu desno. A levo je jos jedna meseceva lampa. Tu su I cetiri bare  od kise…I rekla sam da cu slusati ljubicastu boju…Bilo je onako kisno hladno. Taman kako treba…Pa rekla si mi to vec…I nama si rekla… Dva stepenika. Sedim na belom zidicu tu, tamo, ovde, svuda. Bilo je na tim kucama sasvim dovoljno prozora. Bili ste daleko,a ipak nekako najblize meni... Prolazi neka mala sarena macka, ili crno-bela... Na kucama, samo jedan prozor ima svetla, narandzaste je boje. U glavi mi sve neki crtezi...Ovde se ipak nalaze cetiri tople sijalice. Broj sest mi je u glavi,a sedam je uvek bio tu... Ustajem i idem tim putem.

...Savrsenstvo nesavrsenog dok stvaramo savrseno postace lepota stvaranja nas samih. Bicemo u drugim univerzumima I preplitati se u ushicenjima zivota dok savest govori da nacinimo nesthvatljivi deo sebe...

Ljudi danas veruju samo u zivu rec. Da li da odlutam ili prevrnem jos brda stvari kako bih se nasla? Prazno je sve, nema emocije. Dug sirok put predamnom i sama sam. Ponovo sam zavolela svoju samocu. Samocu u neljubavi I ljubavi sa sobom.  Nepotpuni osecaj slobode me gura u potpunost bez zavrsetka. Crvena kutija cuva sve moje uspomene na vas od vas prema vama. Volim taj crveni kovcezic. Dobila sam ga od kumova.Nekako mi se cini da tu treba cuvati uspomene. Opet, neke cuvam I na klaviru. Neke me ubadaju tako jako da ne umem da sastavim deo sebe.A sastavljam ga iznova I iznova, svakog dana na drugaciji nacin. Da li ste ovde ili tamo? Gde ste? Kuda idete? Da li se vracate?

Bes izgbljenih stvari ili patetika nad bespomocnosti? Koliko toga moze da stane ako se gomila iz trenutka u trenutak?

Istusirati se u sarenoj kadi kako bi postali svesni svojih gadosti dok spiramo lepotu svojih uroka. Novosti u bliskostima neprevazidjenih lekcija koje sami sebi zadajemo postace nestvarni deo nasih cula dok pokusavamo da izgradimo svaki delic sebe sve vise glasnije i jace postaje putokaz kojim govorimo hocemo li zastati ili otici.

Snobizam ce nas pretvoriti u male jadnike koji vape za sve vecim monstruoznim stvorenjima i stvoriti od nas samo delic  nenacinjenog  uzasa. Zagusljivi deo govori nam o tome kako nikada ne mozemo dostici vrhunac snobizma. Jer nad pretpostavljenim uvek postoji pretpostavljeni. Koliko godina imate? Hocete li mi reci da li ste odavde ili odande? Ili ste vise ili nize bice? Da li ste stariji ili mladji i koliko cete puta, za ime boga, ponoviti istu recenicu? Ne mogu da vas slusam vise? Ko ste vi u stvari?

Nemoj se nasukavati na obalu. Ucini da uvek budes plutajuca svest. Daj sebi snagu da budes svoj, jer naknadno ces placati svaku nepotrebnu i neunistivu pretpostavku ljudi koji govore kako si nestvarno bice univerzuma, dao si nestvaran deo sebe koji pokusava da bude stvaran, kako bi ostao samostalno neuoblicen.

Koliko puta cu zastati nad svojom senkom kako bih postajala savrsenija nego sto mogu i zasluzujem da budem?  Da li bi izmaglica stvarnosti bila stvarnost ili je nestvarnost u stvari stvarnost? Nemoj se pretvarati da si necujna kada razumes onoliko koliko ti je potrebno da treba da razumes. Da li je slikanje oslikavanje zivota ili stvaranje novih univerzima stvarnosti?

KRAJ JE POCETAK! 


Cujem

Published on 23:36, 08/24,2017

Cujem kako prolaze tramvaji,

Usamljene ulice

Po koji put vise pepeo?

Gledamo se.

A ne vidimo.

Hocemo li se ikada

Reci mi,

Ugledati na sebe same?

Ne znam.

Miris klisea,

Sveze kupljene knjige,

Gutljaj, dva.

Ispod karmina u boji

Osmeh.

Kako drugacije?

Oguglali smo na

Vremenski prostor

Ocajavamo.

Sazaljevamo sebe.

Ostajemo sami.

Po koji put?

Upalimo plamen.

Zatvorimo vrata.

Ugasimo cigaretu.

Uspemo casu vina,

Dva, tri kolacica,

Pored cajnika srece.

Ugasimo ustajale knjige

Ugasimo pepeo koji je ostao

Ugasimo ukus jutarnje kafe

Ugasimo cula

Pustimo da se dogadja!

Kako bismo inace umeli?

Drugacije?

Mislite da bih htela?

Ne, nikako.

Volim miris igracaka,

Jutarnjeg letnjeg alsfalta

Cokolade, one prave.

Avanture, bez predaha.

Odlaska, dolaska

Rastanaka, sastanaka

Klasike i repa,

Dzeza i Koldpleja

Metalike i Marcela,

Sopena i  Nine Simon.

Ostaje nam jos puno price.

Razumem vas.

Shvaticete jednom, svakako.

Naravno.

Nigde ne zurimo.

Jos cigara, dve.

Bice sve u redu.

 


Uhvatim sebe

Published on 23:12, 08/24,2017

Uhvatim sebe kako kradem njegovu ljubav sebi I kako odatle crpim snagu da kreiram svoj zivot. A onda, sve to sto sam zelela postaje stvarnost za moj rodjendan dok sam zapravo svaku zelju usnila na njegov rodjendan. Bezimo dok palimo staru odecu I setamo po pruzi I cekamo da naidje voz. Odvlacimo paznju jedan drugome samo da se ne misli na one delake svetove I trenutke.biramo na kojoj pozornici cemo da glumimo. Stavljamo maske I peremo emocije ravnodusnoscu.

 

Volela je svilu, a on je isto voleo takvu. Igrali su se decijih I gara I cesto isli na izlete, tamo daleko I uzimali I davali energiju. Frojd je govorio o usnuloj dusevnoj pozadini I ponorima ljudske prirode. Nije umela dag a prepozna u pojedinim trenucima,a ni on nju. I tada se nisu poznavali. Bili su daleki jedan od drugog.Voleli su da se igraju decijih igara a kada su bili zajedno onda su malo govorili.

 

Uhvatim sebe kako mu kradem energiju ne zato jer je nemamvec zato sto zelim dag a osetim. Uhvatim sebe kako kradem njegovu ljubav sebi samo da meni bude dobro jer volim sebe.a to valjda i on radi meni, skoro sam sigurna u to da radi. Uhvatim sebe kako volim i onda ne znam gde cu.


Volela je neke druge svetove

Published on 09:20, 05/28,2017

Svetlost u tunelu koji je dugacak, tamnoplava kosulja i jedna solja kafe. Dobro jutro, gde si bila juce, da li se me se setila. Koliko ce jos putnika morati da prodje da uzdahnes moje ime. Nemoj se igrati bezanja. Tunel je i ovako vec previse dugacak, ne vidim svetlo, a prasina mi smeta. Mali olovni vojnici jos uvek stoje na mojoj polici, secam se kako si se nekada igrala sa njima. Sada si vec zena, i nije te briga za proslost. Plava kosulja i topla kafa, takvu te se secam. Takva si bila poslednji put kada sam te voleo. Obukla si se u nove boje i stavila sminku i rekla kako odlazis. Nisam umeo da shvatim kako je to zauvek. Opracu prljavstinu sapunom, a litica ce biti duboka i tamo cu te cekati. Nemam nameru da skocim, volim zivot, ali ako dodjes, mozda se i setis kako smo jednom sedeli tu i mastali kako cemo da poletimo. Bila si drugacija i nisi umela da se dajes polovicno, uvek si dolazila cela i lepsa nego prethodni put, sanjala si neke druge svetove a ja sam voleo realnost. Bezala si u neke druge dimenzije stvarnosti i vidjala neke tamo kako si ih ti nazivala andjele. Bio sam ljut, i nisam umeo da te razumem. zato si i otisla. Kazem ti, nemoj da sanjas drugacija bica, voli ono sto je ovde i sada, i sve ce biti u redu. Ali nisi me poslusala i otisla si da ih trazis, dok sam ja ostao sa toplom kafom i plavom kosuljom u ruci. 


Srecnija i bez tebe

Published on 11:05, 04/15,2017

Drzim te u mraku samoce

Cekala sam dugo da te vidim

A nisam umela da te sakrijem

Od drugih ljudi  samog

Prevazisla sam te lako

Dosao je on, a onda i onaj drugi

I tako sam zaboravila

Sve sto je moglo a nije bilo

Daleki smo jedan od drugog

Nikada nas nije bilo zajedno

Uvek smo bezali jedan od drugog

Ostavila sam samocu da me stiti

Dok sam cekala nekog drugog da dodje

Ne umem da kazem nista

Sve je postalo nista i sve je sve

Zivot je tako lep, a nisam znala to

Nisam znala to kad sam tebe znala

Tuzna ljubav I jos jedno vino

Bio si tu a ja sam bila sama

Daleko od drugih cekajuci te

Maske koje smo nosili

Postale su preplitanje istine

Nase istine.

 

Ucim od tebe da pravim rime

Stvarali smo jedno drugo zajedno

Imali smo sve a nismo imali nista

Ma bili smo tako mladi za sve

Nismo umeli da se nadjemo

A nismo se ni trazili

Ostavicu te da mirises proslost

I otici cu daleko od nas

Od drugih, od tebe, od sebe

A vraticu se srecnija i lepsa

Srecnija I bez tebe.

 


A ja sam te pustila da ides

Published on 10:48, 04/15,2017

Preplitacemo prste u mraku

Onda kada nas ne bude vise bilo

Ostavicemo tisinu da saceka

Laz je kod nas jaca od istine

A tako smo bili blizu zivota

Nismo umeli da se nadjemo

Pustili smo druge da nas uzmu

Jedno od drugog cekajuci tisinu

Sve je bilo tako lako sa tobom

Ili je mozda bilo lakse sa mnom

Pili smo pivo jednom

I tada se nismo dodirivali

Bezali smo jedno od drugog

Praveci igracke odlaska

Pustila sam te da se sam snadjes

Nisam umela da te zadrzim

A nisam ni htela to

Vozovi idu dok mi ostajemo

Ovde u Beogradu cekamo

Cekamo neke nove ljubavi

Otisao si nekako tiho

A ja sam te pustila da ides.


Zelim te

Published on 13:30, 04/05,2017

Da li mozemo da se priblizimo istini? I koliko puta cemo postaviti maske da nas cuvaju. Da li je zivot tajna koju treba da otkrijemo ili je sve besmisao? Zelim te, rekla sam ti vec to. Ali ne mogu da pridjem istini koja bi mogla biti lepa. Bezimo svako na svoju stranu, dok spiramo otrov sa tela. Samoca bez tebe mi je slatka. Svidja mi se tako. Slusamo bluz i gledamo se u oci, a nikad ti nisam rekla da mi se svidjas. Ne znam, plasim se. Mozda je to zbog prethodnog zivotnog iskustva, a mozda i jer sam se oduvek i plasila da mi neko pridje bas blizu. Oduvek sam bila takva, nikad nikome nisam rekla da mi je stalo. Putujemo kroz zivot sami a nalazimo se ponekad samo da stvorimo novu iluziju jedno o drugom. Lepo mi je kada me zagrlis, ali se plasim bliskosti. Ne umem da kazem nista sto bi te pokrenulo, jer je strah veci od moje zelje. Da li si postavio prostor tako da nam bude lepo? Upalila sam dve svece. Svidja ti se sto sam takva kakva sam, a ne umes da me dodirnes kao da sam tvoja. Sve sto smo uradili zajedno bilo je nekako leprsavo i nedostizno. Volim da si mi dalek. Preplitacemo prste negde na nekom drugom svetu, a ovde i sada cemo bezati jedno od drugog, dok cekamo da jedan od nas prvi zapocne pricu. Stavila sam crveni karmin da budem lepa. Obukla sam omiljenu haljinu, koja ti se i nije bas svidela. Pricali smo malo, a nekad i puno, dok smo pokusavali da se sakrijemo. Oticicu negde daleko od tebe, I mozda I zaboravim, a mozda se jednog dana I setim, pa kazem sve sto mislim. Ne znam, lepo mi je sa tobom ovako kako je sada, I ostavicu da tako I bude.


Jos jedno pismo njemu

Published on 20:22, 04/03,2017

Hocemo li uplitati tajnu u deo nase svesti, ili cemo samo mahnuti jedno drugom za rastanak? I ne znam koliko je sati bilo kada si me zagrlio. To je bio najlepsi zagrljaj u mom zivotu. Imala sam osecaj kao da vodim ljubav sa tobom. Volela bih da skinemo maske neiskrenosti I postanemo ono sto jesmo, onako goli I poluprazni. A oboje smo bili prazni kada smo ostajali sami. Hocemo li skinuti te maske I postati istina koja govori I vise od same istine. Plasim se da te dodirnem. Volela sam te, mnogo, godinama, a nikada ti nisam rekla koliko si mi nedostajao u mojim putovanjima I odsustvovanjima. Jednom sam ti napisala pismo, Bilo je to kratko I jednostavno pismol Jedan citat iz knjige I zelja da ti tako I bude. Nisam umela I smela da kazem nesto vise. A prvo pismo koje sam ti napisala bilo je dugacko, zaista dugacko, ali uplasila sam se I nisam ga poslala. I koliko ce pisama jos biti koja ti necu poslati? Slusam pesmu “Island blues” I tako me podseca na tebe. Volela bih da ti kazem koliko mi nedostajes svaki dan. Volela bih da znas koliko puta sam te sanjala, ali nikada ti necu reci zasto sam te toliko volela. Ni sama ne znam. Znam sve tvoje mane, vise ih ima nego vrlina, ali jednostavno volim te. Ti si samo blejac iz kraja koji ponekad popije pivo na klupici I koji po ceo dan igra igrice. Ali ja sam te volela. I svaki put kada raskinem sa nekim deckom, ja mislim na tebe. Zasto i kako se nije desilo to sto sam zelela da se desi?  Volela sam te, ali ti nisam rekla. Sanjala sam te ali tebe nije bilo u stvarnosti. I zellela sam te, toliko jako, da nisam imala hrabrosti da ti to i pokazem. 


Samo me pusti

Published on 19:45, 04/03,2017

Zbog tebe sam danas plakala. Nisam htela, a i nisam smela. Preplitanja nasih snova u bliskosti zatvorenog kruga daje nam snagu da idemo dalje. /mozda ce neko od nas I da progovori, da kaze, kako je sve uzalud. Mozda cemo se rukovati juce da bismo sutra mogli da se javimo jedno drugom. Mozda ti kazes kako je sve ovo u redu, da nije nsta vise nego mala tajna koja se preliva u sjajnu igracku svetlosti. Volela bih da ti dam neko drugo ime, I ti meni. Da ne znamo ko smo odakle smo I gde idemo.Volela bih da te nema u sobi koja je bila prazna. Hocu da dodjes u moj stan pun radosti I razigranosti, a ne praznine. Hocu da te vidim zadovoljnog mojim malim trikovima za dobijanje male srece.
Zbog tebe sam danas plakala, a nisam smela, a nisam ni htela. Kako cu ti reci tajnu ako je nemam. Kako cu ti uobliciti san u moje ako nije  bilo moje. Kako cu te docakati srecna, ako nisam.Kako ce bliskost da postane bliskost, ako je nikada nije ni bilo. I kako cu ti jednog dana svirati, ako te ne dozaivljavam kao nekog svog. Volim da sviram, to najvise od svega volim, ali da li mogu da pretvorim muziku u culnost i predegzistenciju, u magiju, ako te nije bilo u mojim snovima.
Drugima cemo pricati tajne, druge cemo ljubiti i najsigurnije je da cemo druge grliti kao da nam je posednji put, onda kada se rastanemo. Ne volim te, a nisam se ni zaljubila. Cak jednom kada si dosao kod mene, bilo mi je gadno da te zagrlim. Ne znam, necu da zivim ovako polovicno, hocu da imam srecu koju ne umem da shvatim, a ti nisi ta sreca.
Voli me, ne voli me. Ljubi me, nemoj me ljubiti. Ma nemoj da me dodirujes ako mislis da je to polovicno oslikavanje radosti. Odlazim, a ti budi srecan, I nemoj nikada misliti da manje vredis. Samo me pusti, I ja cu odleprsati prvom sledecem koji ce mi dati malo parce srece.


Ubili smo je

Published on 08:41, 03/31,2017

Ubili smo je, zajedno, i lep je osecaj ubiti nekoga. Ubili smo i njih, sve njih. Ubili smo ih zajedno bez ikakve pomoci, jer su toliko slabi da sam i sama mogla da ih unistim. Oterali smo ih negde daleko, svuda, da se nikada vise ne sretnu ili pronadju.                                                                                ...

Otisao sam tamo negde gde je sve bilo ljubicasto. I ljudi su bili ljubicasti i ja, i cigarete i pivo. Cak su i igracke za decu bile ljubicaste. Ne volim ljubicastu boju nesto preterano, ali bilo je nekako cudno umirujuce biti tamo okruzen svim tim cudnim i istim stvarima i trenucima.                                                                                …

Znas kako smo je fino ubili... Samo ovog puta ja pricam. Ubili smo je onako fino, polako, kaoo da iglicom ubijas celiju po celiju sve do unutrasnjih organa. Ali za unutrasnje organe, uzeli smo noz, a posle noza, pa pistolj nam nije ni bio potreban, jer toliko smo je iskasapili, da su i neki koje je trebalo da ubijemo prosto nestali, jer nisu imali snage to da gledaju, plasili su se. A samim tim i nama je bilo olaksano, manje njih za unistavanje. Pa umoris se od toliko krvi. Volim ja krv, da se razumemo, samo nije da bas volim da plivam u njoj.                                                                             ...

I ona je bila ljubicasta. Bila jeee... ne znam, bila je ljubicasta. A to je i vise nego dovoljno. Uzeo sam njenu malu saku i stavio na svoje srce. Nasmesila se i zagrlila me je i onda smo se zajedno ljuljali na ljubicastoj ljuljasci, a ona je nosila malu slatku ljubicastu haljinu. I imala je ljubicasti karmin, i ljubicasti lak za nokte i ljubicaste oci. I sedeli smo i ustali. I otisli. Onda sam joj kupio malu flasicu vodke. Pa smo pricali neke nebitne ljubicaste lazi. Aa tako sam umeo da lazem. Mada ni ona nije zaostajala, mozda je cak i bolje od mene lagala, ne znam, ne secam se vise.

                                                                                   …

Nisam ja htela da joj naudim, ni njemu, ni njoj, samo sam htela krv, hteli smo svi mi mnogo krvi, ako tako pogledas. Osim toga sve sto smo mi jeste kost, koza i krv. Ipak je najlepse bilo pripremati svaki detalj i upakovati ga u slatkis koji ce svi onu pojesti.

                                                                                  ...

A onda, pa onda smo plesali, sami. Sa svima i bez mene i nje. Kretala se nekako ljubicasto. Uzeo sam njen pramen kose i rekao joj nesto potpuno nebitno. A ona se ljubicasto nasmesila i uskocila u reku. Bila je to duboka i siroka i nekako mirno ljubicasta reka. Tonula je, dok nakon par minuta nije izronila i dala mi ljubicasti kamen. Iz njenog oka je izaslo par ljubicastih kapljica. A onda je rekla kako treba da skokne po cigare.

                                                                               ...

Ali nije da nisu imali izbora, sami su zeleli krv, morali smo da ispunimo njihovu zelju. Nije ni nama bilo svejedno, tesko je ipak napraviti najsavrsenniji otrov koji postoji. Bilo im je lepo, slatko i malo. Potpuno se prepustis trenutku i kao da te nema, a tu si. I na kraju sve to nestane, i umres.

                                                                         ...

Brzo se vratila, rekla je nesto sto nisam rezumeo i dala mi jednu ljubicastu cigaru. Bilo je dosadno sedeti tu i gledati u prazno.  Nisam imao izbora, jer ona i ja samo bili jedini ljudi koji su sedeli pored reke. Rekla je kako hoce da se vozi, brzo , da leti. Htela je motor. Jebi ga, imali smo samo kola. Vozio sam brzo, dovoljno da joj se rascupa savrseno ocesljana ljubicasta kosa i da joj odleti mindjusa.

                                                                                ...

Nije ona les, ne nikako. Ni on. Ni oni. Samo sam ih ubila. Zajedno smo ih dokrajcili. A onda sam samo letela. Nisam stajala, letela sam I gledala svaki trenutak koji se ikada dogodio u mom bednom malom zivotu. Posmatrala sam tu glupu devojku, koju smo zajedno ubili I osecala slobodu. Osecala sam samo toplotu. Pre toga se samo osetio poslednji trenutak bola. I meso je bilo rasparcano svuda po ulici. Cak je I saobracaj bio zaustavljen na par sati. Toliko su joj dali da vredi, samo par sati I 23 minuta. Zapravo 2 sata, 23 minuta I 15 sekundi. Onda je sve nastavilo samo od sebe da se dogadja.

                                                                              …

Glupa je sva tako ljubicasta. Znao sam to. I ona je to znala, jer joj je pepeo leteo svuda po kolima i mnogo me je nervirala njena ljubicasta haljina. Stavio sam njenu malu saku na moje srce… I topili smo se u plamenu. Imam I sada malu ljubicastu ranu. Ona je izgorela, kao papir, pre toga se presavijajuci  kao otopljena plastika. Put je bio siv, a drvece je bilo belo. Ubili su je. I mene su. Nije bilo vise ni jednog coveka. Video sam samo jednom jednu malu devojcicu sa ljubicastom masnicom u kosi kako se ljulja na ljuljasci.

                                                                                  ...

I nista vise nisam videla. Samo sam poslednjim uzdahom jos jednom unela u sebe miris vec zgrusane krvi.


Zapisano, receno, uradjeno. Ljubicasto.

Published on 13:28, 03/27,2017

Sladunjav ukus u ustima. Staklena,polomljena pepeljara. Ljubicasta slika I tmurna,siva sveca. Prepuklo disanje pretvoreno u podsticaj o boljoj stvarnosti. Daleki neki putevi,daleki neki svet. Omadjijana statua od peska… Sreli smo se onomad. Nismo dugo pricali. Govorili smo tiho, kao kada deca skrivaju nesto slatko odraslima nedostupno. Pogledi su bili kratki. Reci duge, a hod…Hod je bio otupeli trulez ostataka koje smo samo mi mogli da podnesemo. Uvek smo zajedno,iako stalno bezimo jedan od drugog…. Usao sam duboko, tamo u  okeane u najvece dubine. Bio sam tamo dugo, nisam zeleo da se vratim. Crna je tamo voda, a svet? Malo ga ima. Tu su sve neka cudna bica.  Malo govore,ali sve znaju. Mudre su to duse… Plavo,zeleno,zeleno,plavo. Ma koja je to boja? Igra nestvarnih komadica prozora. Osteceni sapun. Kolutanje ocima i netaknuti mirisi nedovrsenog...Hladno je ovde, ne svidja mi se ova dubina. Hladno je,a tu sam. Plivam sa ovim mudracima ovde. Luckasta bica su oni bas. Ne mogu ih sad ostaviti... Uzdrmani zvukovi koji se pretvaraju u sve jaci i veci vrisak. Nikad ugasena vatra. Cutimo, a toliko toga bismo hteli da kazemo. Uglavili smo se u pukotinu u zidu, da nas niko ne pronadje. Dovoljno je sto smo nasli jedno drugo. Bili smo tako mali, pa smo porasli. Sad smo opet mali. Tako je cudan ovaj zivot. Sve je jedan veliki krug. U stvari sve je spirala,koja se zavrsava tamo gde je zapocela... Ovde u dubinama naucis sta je svetlost a sta tama, istinski bas. Neka bica ovde imaju svetlost bez da su je prethodno primila. Ovde svi zive u skladu sa prirodom kakva ona jeste. Svi su nekako tihi,zive za sebe, a opet u zajednici...Goli smo, potpuno ogoljeni. Gledamo se dugo. Svaki delic tela se sada moze jasno videti. Draze nam je bilo kada smo  bili obuceni. Ali morali smo jednom skinuti sve sa sebe videti istinu. Istinu koja nas cini srecnima, istinu koja boli, istinu koja je slatka i gorka u isto vreme. Istinu kojje je istina radi same istine...Tonem jos dublje. Mudraci su sada daleko. Na dnu sam. Sam. Potpuni je mrak i ne vidim nista. Mogu samo da namirisem pesak, mekani pesak. Igram se sa njim, lepo je. Dopada mi se ovde. Zatvaram oci. Nemam vise vazduha. Telo mi slabi. Potpuno sam opusten. Prepustam se. Osecaj je tako dobar. Pa ja letim!
...Zapisano, receno, uradjeno. Ljubicasto.


Resila sam

Published on 09:09, 03/24,2017

Prozracna lutanja u preprekama neostvarenosti mi salju poruku kako nista nije dobro. Borim se i staklice zivota pretvaram u umetnost. Ne znam da li je dobro ovako, ali mislim da jeste. Ovako cu svaki dan, pretvaracu od gline i plastike predmete u cvece i drvece. Cekacu neke nove prilike da iskrsnu ali tek za par meseci, a do tada cu samo raditi na stvaranju novih i prijatnijih secenja i osecanja koja bi mogla da me izgrade. Podigla sam roletne i pustila sunce da udje u moj mali slatki stan. Zivim sama vec pola godina i prija mi. Niko ne moze da mi kaze kad cu da ustanem i da li treba da budem tiha ako se u sred noci probudim. To mi se svidja. Resila sam, naredna dva meseca cu samo raditi i raditi, samo cu raditi ono sto volim i zelim i nikoga necu vidjati. Bicu potpuno sama, u izolaciji od sveta i ljudi. Od kreme koju sam napravila stvoricu potrebu koja ce mi prijati. A od parfema koji nije bio moj, napravicu slatko ocekivanje za neke nove prilike. Od sebe cu napraviti nesto novo , neponovljivo, srecno, malo stvorenje i ono stvorenje koje je zadovoljno zivotom. Sada sam malo setna, melanholicna i nesrecna, ali za dva meseca bicu ostvarena, razdragana i spremna da zivim punim plucima. Za dva meseca cu biti neka nova ja, bocu bela setlost koja dodje coveku kada je potrebna. Bicu potreba koja ne moze da se ugasi, bocu jednostavno ja. Necu cekati, nego cu stvarati. I tako sve do kraja zivota. Prija mi ova toplota, ovo prolece. Kada sam bila mladja nije mi prijalo, ali ovo je mozda prvi put da se osecam raspolozeno da svaki dan provedem sama sa sobom u mom malom stanu. Sama i sredjena, srecna i  ostvarena. Necu vise daa cekam neke nove prilike da iskrsnu,nego cu sama stvarati prilike. Necu vise da osecam nostalgiju za nekim proslim ljudima i necu vise nikada da budem neispunjena i dosadna.Od danas pocinjem da zivim novi zivot.


Bezimo svako na svoju stranu

Published on 10:46, 03/21,2017

Bezimo, svako na svoju stranu, priblizavajuci se jedno drugom.  Oblacimo svoju kozu sastavljajuci delice sebe, bez jedno drugog.  Mozda bismo i hteli da ostavimo trag dima, bez kojeg se nikada verovatno ne bismo ni sreli. Upijamo svaku dosadnu i bednu rec, samo da bude dobro. Hoce, znam. Uvek ja to tako, kazem, ne znam. To je, cini mi se jedina misao koju sam, zapravo sama ubacila u glavu. Tako je. Tako mora biti! I kada bi svako otisao na svoiju stranu, mozda se nekim osmehom seti, mada brzo zaboravi. Bice dobro! Mali slatki ugriz jutarnjeg mirisa kafe i prvog dugackog dima iz mojih usta. I pokusacemo da razumemo, ali cemo biti daleko. Svako na svoju stranu, priblizavajuci se jedno drugom!  Jako osvetljena mala ludacka,mada oznacena mojim, soba ostaje tu sa mnom. Ljubicasta i narandzasta. Dopada mi se! Zelim da mi se dopada.  Sve je u glavi! Ne,ne sve je u trenutku. Zato znas da tako treba,. Ti stvaras trenutak.  Pocecu da se inatim, a kad to radim, ne umem da stanem. Koliko cu mindjusa promeniti, nijansi usana, maskare, laka za nokte, osmeha, pogleda, reci...? A mozda tako i treba da bude. Daa, svakako da treba. Razumete me? Promena boje tela, pri  promeni svetlosti. Bas zato i treba,jer to je trenutak. Zato jeste, a nikad ne bi ni bilo da toga nema. Ali ja umem, i zato . Ne sme biti lose. Sagradimo jos jednu prepreku licnosti, ali ostaje ono sto smo umeli da zivimo. Tako je. Nekako ne umem drugacije. Mozda ce biti glupo pitanje, ali da li si zaista vristuci od smeha, igrao, trcao, skakao na kisi?


Kada sam s tobom

Published on 10:37, 03/21,2017

Kada sam s tobom, vozovi nekako brzo idu. 
Kada sam s tobom, sunce jace sija.
Kada sam s tobom, lepse mi je nego sa drugima.
Kada sam s tobom, drugi lljudi su dosadni i glupi.
Kada sam s tobom, pivo ima bolji ukus.
Kada sam s tobom, oci vise nisu oci, a usta vise nisu usta.
Kada sam s tobom, zagrljaj postaje samo slucajnost u nasim igrama.
Kada sam s tobom, cokolada je ukusnija.
Kada sam s tobom, reci postaju izmisljena stvarnost. 
Kada sam s tobom, ti si taj koji me vodi.


Nisam umeo da te volim

Published on 08:33, 03/20,2017

Nisam umeo da te volim, jer smo se kratko vidjali. Ali sam umeo da te ljubim onako jako, najjace. A kako bih tek umeo da vodim ljubav sa tobom, da si mi dozvolila. Nisam umeo da te volim, jer si mi nekako bila daleka i nedostizna, ali sam umeo da te grlim kao da ces se istopiti sa mnom. Prisla si mi na oprostajnoj zurci i pozvala me da izadjemo. Isasli smo i tu smo se prvi put poljubili. Rekla si mi da si zaljubljena u mene jos od pre tri mesece, kad si me i prvi put videla. I ja sam se tada zaljubio. Zelo sam da budes moja, samo moja i nicija vise. Videli smo se samo tri puta, a onda si ti morala da ides za Beograd. Nisam umeo da te volim, onako jako najjace kao sto se vole ljudi u braku, a hteo sam. Rekao sam ti da se nikada necu ozeniti, i to sam i mislio. Ali sam hteo d ate volim kao da mi je to poslednji put. Nisam umeo da te volim dugo I sigurno, samo sam ostao da letim u svom avionu cekajuci neku sledecu koja ce doci da zameni tebe. 
https://www.youtube.com/watch?v=WPG6Ak5FASk