Ima jedna ljubav stara

Published on 17:36, 09/29,2021

Ima jedna ljubavna priča...

Opet bih je kroz kosti i ceo organizam osetila

Ima jedna zvezda sjajna

Koja mi je oči tvoje pred san prikazivala

Ima jedna knjiga stara

Koju sam ti, jer te volim, poklonila

 

Ima jedna stara, stara, priča

Koja me i danas vodi

Da ne posrnem i ka neljubavi provocira

 

Ja ipak kažem:,,Ej, ja volim, i ipak, posle svega''

A ona mi mira ne da pa me tera da sve o tebi ružno govorim

Ima jedn ljubav stara, koja me danas srećnijom i lepšom čini

Pa joj ne dam da u besmisao ode

I govorim kako mi je lepo sada i ovde.

 


Zaboraviću

Published on 09:43, 02/24,2020

Zaboraviću sve naše laži

I obojiti ih u ljubav

Koliko mogu

Nemoj mi zameriti na mojim neistinama

Samo se katkad 

Pomoli za mene

 

Zaboraviću sve te ludosti

I obojiti ih u Božanski belu

Koliko snage imam

Nemoj se ljutiti

Na moje odvratnosti

Samo se katkad

Seti moje ljubavi

 

Zaboraviću sve te gadosti

I obojiti ih u sunce

Koliko mi Iskon snage da

Nemoj mi zameriti

Na mojim slabostima 

Samo se katkad suštine bića seti 


zaboravi sve naše

Published on 19:21, 02/19,2020

Nisam ja za tvoje oči detata,

Ja sam samo obličje monstruma,

Koji pojede svaki momenat sreće.

 

Imali smo hod koji niko ne razume,

Ali sam ja bežala u lutanja,

Nisam mogla da tebi budem jaka,

jer sam samo pogrešno volela.

 

Sedam godina, 

toliko mi treba do duhovne zrelosti,

da bih te pronašla, u smiraj noći,

jer ne umem da volim,

i ne znam ko sam,

i nisam se pronašla.

 

Zato idi, raduj se,

I zaboravi sve naše. 


Traženja

Published on 19:16, 02/19,2020

Stvarali smo se u svojim ćutanjima,

Dok je ples po vodi

bio nemoguć.

Otišla sam da nađem iskon

A on je oduvek bio tu

U središtu duše

Nisam te mogla naći,

jer me je iskon opijao.

 

 

Zapravo sam lutajući,

Iskon tražila,

Nesvesno povređujući nas.

Želela sam da ga zadobijem

I tebi se vratim čista.

 

 


Krijem te

Published on 08:51, 03/26,2018

Krijem te u recima dalekim
Stavljam te na klice srece
Dok pretvaram glinu u delo
Ostavljam perlice nesrece
Negde daleko da pobegnu
Dozvoljavam ti da me uzmes
Onda kada je zelja jaka
I rekla sam ti, volim te
Ali to nije mala rec
I ti to znas
I zato me trazis 
U stanicama samoce
Ali volis kad si sam
I kad si sam, ti znas
To mi se i dopada kod tebe


Krijem te od izgubljenih reci
Ne volim da se igram neistine
Jer je laz sve sto nas razdvaja


Kriem te od drugih ljudi
Od onih koji bi da te ogole
Jer ljudi su zli i ne dam na tebe

Cuvam te u samoci svoje duse
Dok spiram otrov sa tela
Da bi tebi postala cista emocija

Krijem te od drugih ljudi
I od laznih osmeha
Krijem te tako dugo
Da te ne bi odneli
Oni tamo, ljudi lazi

Krijem te od demona
Cuvam te od neistine
Koliko mogu
A zelim puno toga da ti dam
Da ti dam sve one perelice srece
I sve one istine koje te cuvaju

Krijem te od drugih ljudi
Krijem te od lazi
Krijem te od samoce
Krijem te od bola
I ne dam nikome da te ogoli.


Zelim da odemo

Published on 09:46, 03/22,2018

Stvarnosti nepoimanja istine od skrivanja u mraku. Koliko puta cu da te trazim i da ti odlazim lagano, dok peremo oziljke onih prethodnih dana? Jel idemo u igru plastelina ili cemo uzeti otopljeni secer, da nam bude sladje? Lagano se opirem svetlosti suncevih zraka i palim jos jednu svecu istine. Necu da te trazim, ne volim to da radim. To me umara. Kada zelis da das, onda ces svakako vise i dobiti. NE umem da se igram neistine, sa tobom. Volim sve iskrene tajne koje nas spajaju. Volim da se pretvorim u nepotpuni osecaj da nekad nisam tu, jer ne umem da se pretvaram.Zelim da idemo lagano do izvora srece, gde se necemo ubijati recima, vec cemo skupljati kamencice ljubavi.Zelim da izadjemo iz pecine udobnosti i putujemo po svetu. Zelim da odes daleko, od mene, od nje i njega od svih, ali sa sobom, i onda zelim da me nadjes. A ja cu se skrivati po putanjama dalekih istina, i zelim da se oboje tako sakrijemo daleko, da ides, da idem, da odemo. I onda, mozda jednom tamo, negde, da se nadjemo, opet.


Dozvolicu ti da me nadjes

Published on 07:38, 03/12,2018

Koliko cu puta reci sebi

da to ne treba da radim.

Volim kada ti skliznem lagano,

tako nekad.

Osetiti staklene perlice

u stomaku

sa azurno plavom bojom.

Olovka od  plastelina,

nas razdvaja,

lagamo bez nas.

 Od nas,

ka nama

prema sebi

i tebi. 

Odande i odavde,

tamo negde da odemo

da se ne bismo trazili.

Jedna mirisljava sveca

i nesto slatko, da imamo.

Lagani koraci u mraku,

ma teraju daleko.

idem sama,

ali dozvolicu ti,

da me nadjes. 

 


Biti srecan

Published on 08:13, 03/07,2018

Moras da odtrasetes. Koliko godina ti imas? A eto, ja sam odrasla tek toliko da mogu da pusim cigarete i popijem po koje pivo. Sve ostalo, nije se promenilo. Ali ti moras da odrastes. I da li mi svi ikada zaista odrastemo. Ili smo u stvari vec bili odrasli, i onakvi kakvi treba da budemo kada smo bili deca. Moras da odrastes. Ej, ali sta ce reci ljudi? Gubis ugled. Sta je uopste ugled, kada si dete ti ni ne znas sta je to. Ugled su izmislili odrasli ljudi,a dostojanstvo je za decu. Za coveka. Za sve nas. Dostojanstvo, ne ugled. I da li je odrastanje u stvari stvaranje ugleda. Ili je odrastanje samo stvaranje odgovornosti prema sebi i drugima.Odgovornost pre svega. To te cini jakim, ne i odraslim. Jer, zar nismo bili kao deca odgovorni prema svojoj samoci, i prema svojim potrebama. Zar nismo bili svesni delovanja ljubavi, one prave, na pravi nacin. Kao deca, voleli smo, preboleli i opet voleli. A sad, kada smo veliki, sve se nesto plasimo. Strah od ostavljanja, strah od povredjivanja, strah od izgubljenje ljubavi, strah da necemo imati dovoljno ljubavi. Kao deca mi uvek mislimo da dobijamo bas onoliko koliko smo zasluzili. Tako mislimo. I tako obicno i biva. U zivotu uvek dobijes sve ono sto ti je potrebno, bas tada u tom trenutku. Uvek, nema izuzetka. Nekad mi to ne mozemo da razumemo. Pa kazemo:,,Zasto ja?" ili ,,Zasto bas meni ovo da se desi? "Ali bas ti, bas sada dozivljavas sve ono sto ti je potrebno da budes jedno odraslo dete. Bas ti si ono bice koje se rodilo. I takav kakav si rodjen, e od toga nikad ne smes da pobegnes. To si ti. Tada si nesebican, tada bi da dajes. Naravno i da dobijas. Ali sve ono nauceno, sve iz porodice iz drustva i sistemma te unisti. Ono kakav si kad si beba, kad si dete od 5 godina, to si ti. Covek nikada ne moze da pobegne od svoje sustine, i kada je udaljen od toga, on je onda nesrecan. Herman Hese je rekao:,, Jedina covekova duznost u zivotu je da bude srecan". . Pa da, vrlo je jednostavno. Ne pobeci od svoje sustine i svoga bica. E tada ces biti srecan.


Odlazim

Published on 11:02, 02/04,2018

Kapljice kise iz mojih ociju

I kapljice znoja iz moga tela

Kapljice krvi iz mojih ruku

I sve sto me cini drugacijom

Ne umem da se igram izgubljenih stvari

Reci mi, da li cemo se ikada sresti

Ti i ja

Ili ce to ostati zagonetka

Koju nikada necu resiti

Odlazis mi svakoga dana

Sve vise

Dok iz mojih ociju padaju

Znojave kapljice krvi

Jer ne umem i ne znam

Da te nadjem u ovom svetu

Prljav je ovo svet

Da li idu automobili

Ii fabrike govore i disu

Ili pesaci pobedjuju sve

Ja to ne znam

Samo znam da bez crnih ociju ne umem

Ja se cuvam tako

Kada ih se setim

Bezim od stvarnosti

Kada tebe spomenem

Odlazim daleko

Bez tebe

Jer zagonetku tvoju ne umam da resim

Odlazim, jer dugo sam cekala

Da me crne oci gledaju kao jedinu

Odlazim i volim sto te volim


Upamti i zaboravi

Published on 08:03, 12/30,2017

Ne diraj diraj

Zavezi odvezi

Ugasi upali

Spusti otpusti

Prevezi odvezi

Zausti izusti

Preslika odslikaj

Pomazi odmazi

Napusti otpusti

Odsviraj ne sviraj

Nagazi odgazi

Presavij odsavij

Pricaj cuti

Igraj ne igraj

Upamti i zaboravi


Uzalud

Published on 22:45, 10/25,2017

Uzalud se trudim da te nadjem,

 u drugim bicima I stvarima.

 Uzalud mi odlazis sve vise I vise.

 Uzalud te sanjam I mislim na tebe.

Uzalud te zovem,

 kad ti ne govoris.

Uzalud ti govorim o svemu,

kad ti ne slusas.

Uzalud je to sto si me voleo,

 ako te vise nije bilo.

Uzalud zbog tebe,

Ne umem da ostvarim bliskost.

Uzalud zbog tebe,

ne umem da se smejem

Uzalud zbog tebe,

volim samocu.

Uzalud zbog tebe,

vise se ne igram

Uzalud, sve uzalud.


Iluzija bliskosti

Published on 09:07, 10/21,2017

Sloboda je kada mozes dugackim noktima da sviras klavir. Imala sam cesto obicaj to da radim. Ne znam da li je sloboda mene trazila ili ja nju.  Ali uvek smo se negde nalazile, sloboda i ja.

Bila je nekako daleka, i nikome nije dopustala da od nje dobije istinsku bliskost. Nije znala, ni umela da se veze, da voli.

Sreca je kada ne umes da objasnis zasto si bas ti zasluzio da dozivis taj trenutak neverovatnih emocija i secanja. Ali ne volim da jurim srecu.

Nije volela po trenucima da se razlikuje od drugih. Volela je samo da bude drugacija po tome kako ce dozeviti minute, dane i sekunde.

Ljubav je kada ti kaze, ne btrni, ja sam tu. Ali ja sam to rekla nekome nekada negde davno, u drugim dimenzijama, a onda sam otisla i nisam zelela da se vratim.


Bila je uplasena, a nije htela da to primete, pa se onda nikome nije ni otvarala. Govorilia je puno, ali kada je trebalo da govori o ljubavi, onda bi se samo nasmejala i okrenula.




Ti ces me pozvati i ja cu se javiti. Pricacemo kratko, a onda cu ti reci kako moram da idem.. A onda cemo izaci i pricati neke daleke tajne, bice nam lepo, ali ja cu za tri dana zaboraviti.  Ne doopusti da te iluzija bliskosti koju ti prizam zavede. Gledacu cvece irisa i tako ce me podsecati na tebe,par minuta, a onda cu zaboraviti. Ne plasim se ja da te zavolim, ali ne zelim, a i ne umem. Niko me nije ni naucio. Mozda sam pre i volela, ali ne znam da li je to bila prava ljubav. Sada znam da ne znam, i necu se vise truditi. A ako si zaljubljen u svet onda to i nije neki veliki problem. Bliski smo, ali me ne nalazis, mozda ti i kazem kako mi je stalo, ali to nece biti upuceno tebi, vec iluziji o tebi. Pa ce se iluzija razbiti, a ja cu otici da gledam i mirisem cvece irisa.


Ajdemo u druge dimenzije

Published on 15:30, 10/15,2017

Sve sto kazem sebi
rekla bih i tebi.
Ne umem da objasnim 
kako mi se emocije igraju
Nikada nisam kod nekoga zavolela osmeh  
a kod tebe jesam.
Ajdemo u druge dimenzije
tamo daleko
da se nadjemo.
A ako se budemo sakrili,
necemo biti daleko.
Tu negde, bas iza ugla.
Necu te poljubiti
jer mi se mnogo dopadas.
Tako ja idem. Drugacije ne umem.
Ziveti je lako, ako umes.
I onda ce te uspeh zagrliti
i bices svoj. Eto.
Drugacije ne umem.
Pocinjen zivot isporuke pisma.
Za vina koja nisu bila ispunjena zivotom.
Ne znam. Volim da zivim ali ne zauvek.


KRAJ JE POCETAK!

Published on 00:20, 08/25,2017

Na ulici dve lampe su prazne same stajale nemo. Dole ima malo trave, tu je I cetiri drveta, ograda, kapija bela I ulica, cetiri, pet kuca, muzika je nemo-glasna. Tu su I dve tople lampe I cetiri hladno-plave. Ovde se nalaze tri ulice, jedna vodi pravo, ka vama, druge dve njima, onima I drugima…Rekla sam da uvek treba slusati intuiciju. Prolaze neka kola, idu pravo. Ne znam koje su boje. Nakon pola sata jedna idu desno. A levo je jos jedna meseceva lampa. Tu su I cetiri bare  od kise…I rekla sam da cu slusati ljubicastu boju…Bilo je onako kisno hladno. Taman kako treba…Pa rekla si mi to vec…I nama si rekla… Dva stepenika. Sedim na belom zidicu tu, tamo, ovde, svuda. Bilo je na tim kucama sasvim dovoljno prozora. Bili ste daleko,a ipak nekako najblize meni... Prolazi neka mala sarena macka, ili crno-bela... Na kucama, samo jedan prozor ima svetla, narandzaste je boje. U glavi mi sve neki crtezi...Ovde se ipak nalaze cetiri tople sijalice. Broj sest mi je u glavi,a sedam je uvek bio tu... Ustajem i idem tim putem.

...Savrsenstvo nesavrsenog dok stvaramo savrseno postace lepota stvaranja nas samih. Bicemo u drugim univerzumima I preplitati se u ushicenjima zivota dok savest govori da nacinimo nesthvatljivi deo sebe...

Ljudi danas veruju samo u zivu rec. Da li da odlutam ili prevrnem jos brda stvari kako bih se nasla? Prazno je sve, nema emocije. Dug sirok put predamnom i sama sam. Ponovo sam zavolela svoju samocu. Samocu u neljubavi I ljubavi sa sobom.  Nepotpuni osecaj slobode me gura u potpunost bez zavrsetka. Crvena kutija cuva sve moje uspomene na vas od vas prema vama. Volim taj crveni kovcezic. Dobila sam ga od kumova.Nekako mi se cini da tu treba cuvati uspomene. Opet, neke cuvam I na klaviru. Neke me ubadaju tako jako da ne umem da sastavim deo sebe.A sastavljam ga iznova I iznova, svakog dana na drugaciji nacin. Da li ste ovde ili tamo? Gde ste? Kuda idete? Da li se vracate?

Bes izgbljenih stvari ili patetika nad bespomocnosti? Koliko toga moze da stane ako se gomila iz trenutka u trenutak?

Istusirati se u sarenoj kadi kako bi postali svesni svojih gadosti dok spiramo lepotu svojih uroka. Novosti u bliskostima neprevazidjenih lekcija koje sami sebi zadajemo postace nestvarni deo nasih cula dok pokusavamo da izgradimo svaki delic sebe sve vise glasnije i jace postaje putokaz kojim govorimo hocemo li zastati ili otici.

Snobizam ce nas pretvoriti u male jadnike koji vape za sve vecim monstruoznim stvorenjima i stvoriti od nas samo delic  nenacinjenog  uzasa. Zagusljivi deo govori nam o tome kako nikada ne mozemo dostici vrhunac snobizma. Jer nad pretpostavljenim uvek postoji pretpostavljeni. Koliko godina imate? Hocete li mi reci da li ste odavde ili odande? Ili ste vise ili nize bice? Da li ste stariji ili mladji i koliko cete puta, za ime boga, ponoviti istu recenicu? Ne mogu da vas slusam vise? Ko ste vi u stvari?

Nemoj se nasukavati na obalu. Ucini da uvek budes plutajuca svest. Daj sebi snagu da budes svoj, jer naknadno ces placati svaku nepotrebnu i neunistivu pretpostavku ljudi koji govore kako si nestvarno bice univerzuma, dao si nestvaran deo sebe koji pokusava da bude stvaran, kako bi ostao samostalno neuoblicen.

Koliko puta cu zastati nad svojom senkom kako bih postajala savrsenija nego sto mogu i zasluzujem da budem?  Da li bi izmaglica stvarnosti bila stvarnost ili je nestvarnost u stvari stvarnost? Nemoj se pretvarati da si necujna kada razumes onoliko koliko ti je potrebno da treba da razumes. Da li je slikanje oslikavanje zivota ili stvaranje novih univerzima stvarnosti?

KRAJ JE POCETAK! 


Cujem

Published on 23:36, 08/24,2017

Cujem kako prolaze tramvaji,

Usamljene ulice

Po koji put vise pepeo?

Gledamo se.

A ne vidimo.

Hocemo li se ikada

Reci mi,

Ugledati na sebe same?

Ne znam.

Miris klisea,

Sveze kupljene knjige,

Gutljaj, dva.

Ispod karmina u boji

Osmeh.

Kako drugacije?

Oguglali smo na

Vremenski prostor

Ocajavamo.

Sazaljevamo sebe.

Ostajemo sami.

Po koji put?

Upalimo plamen.

Zatvorimo vrata.

Ugasimo cigaretu.

Uspemo casu vina,

Dva, tri kolacica,

Pored cajnika srece.

Ugasimo ustajale knjige

Ugasimo pepeo koji je ostao

Ugasimo ukus jutarnje kafe

Ugasimo cula

Pustimo da se dogadja!

Kako bismo inace umeli?

Drugacije?

Mislite da bih htela?

Ne, nikako.

Volim miris igracaka,

Jutarnjeg letnjeg alsfalta

Cokolade, one prave.

Avanture, bez predaha.

Odlaska, dolaska

Rastanaka, sastanaka

Klasike i repa,

Dzeza i Koldpleja

Metalike i Marcela,

Sopena i  Nine Simon.

Ostaje nam jos puno price.

Razumem vas.

Shvaticete jednom, svakako.

Naravno.

Nigde ne zurimo.

Jos cigara, dve.

Bice sve u redu.