Zaboraviću sve naše laži
I obojiti ih u ljubav
Koliko mogu
Nemoj mi zameriti na mojim neistinama
Samo se katkad
Pomoli za mene
Zaboraviću sve te ludosti
I obojiti ih u Božanski belu
Koliko snage imam
Nemoj se ljutiti
Na moje odvratnosti
Samo se katkad
Seti moje ljubavi
Zaboraviću sve te gadosti
I obojiti ih u sunce
Koliko mi Iskon snage da
Nemoj mi zameriti
Na mojim slabostima
Samo se katkad suštine bića seti
Nisam ja za tvoje oči detata,
Ja sam samo obličje monstruma,
Koji pojede svaki momenat sreće.
Imali smo hod koji niko ne razume,
Ali sam ja bežala u lutanja,
Nisam mogla da tebi budem jaka,
jer sam samo pogrešno volela.
Sedam godina,
toliko mi treba do duhovne zrelosti,
da bih te pronašla, u smiraj noći,
jer ne umem da volim,
i ne znam ko sam,
i nisam se pronašla.
Zato idi, raduj se,
I zaboravi sve naše.
Stvarali smo se u svojim ćutanjima,
Dok je ples po vodi
bio nemoguć.
Otišla sam da nađem iskon
A on je oduvek bio tu
U središtu duše
Nisam te mogla naći,
jer me je iskon opijao.
Zapravo sam lutajući,
Iskon tražila,
Nesvesno povređujući nas.
Želela sam da ga zadobijem
I tebi se vratim čista.