KRAJ JE POCETAK!

Published on 08/25,2017

Na ulici dve lampe su prazne same stajale nemo. Dole ima malo trave, tu je I cetiri drveta, ograda, kapija bela I ulica, cetiri, pet kuca, muzika je nemo-glasna. Tu su I dve tople lampe I cetiri hladno-plave. Ovde se nalaze tri ulice, jedna vodi pravo, ka vama, druge dve njima, onima I drugima…Rekla sam da uvek treba slusati intuiciju. Prolaze neka kola, idu pravo. Ne znam koje su boje. Nakon pola sata jedna idu desno. A levo je jos jedna meseceva lampa. Tu su I cetiri bare  od kise…I rekla sam da cu slusati ljubicastu boju…Bilo je onako kisno hladno. Taman kako treba…Pa rekla si mi to vec…I nama si rekla… Dva stepenika. Sedim na belom zidicu tu, tamo, ovde, svuda. Bilo je na tim kucama sasvim dovoljno prozora. Bili ste daleko,a ipak nekako najblize meni... Prolazi neka mala sarena macka, ili crno-bela... Na kucama, samo jedan prozor ima svetla, narandzaste je boje. U glavi mi sve neki crtezi...Ovde se ipak nalaze cetiri tople sijalice. Broj sest mi je u glavi,a sedam je uvek bio tu... Ustajem i idem tim putem.

...Savrsenstvo nesavrsenog dok stvaramo savrseno postace lepota stvaranja nas samih. Bicemo u drugim univerzumima I preplitati se u ushicenjima zivota dok savest govori da nacinimo nesthvatljivi deo sebe...

Ljudi danas veruju samo u zivu rec. Da li da odlutam ili prevrnem jos brda stvari kako bih se nasla? Prazno je sve, nema emocije. Dug sirok put predamnom i sama sam. Ponovo sam zavolela svoju samocu. Samocu u neljubavi I ljubavi sa sobom.  Nepotpuni osecaj slobode me gura u potpunost bez zavrsetka. Crvena kutija cuva sve moje uspomene na vas od vas prema vama. Volim taj crveni kovcezic. Dobila sam ga od kumova.Nekako mi se cini da tu treba cuvati uspomene. Opet, neke cuvam I na klaviru. Neke me ubadaju tako jako da ne umem da sastavim deo sebe.A sastavljam ga iznova I iznova, svakog dana na drugaciji nacin. Da li ste ovde ili tamo? Gde ste? Kuda idete? Da li se vracate?

Bes izgbljenih stvari ili patetika nad bespomocnosti? Koliko toga moze da stane ako se gomila iz trenutka u trenutak?

Istusirati se u sarenoj kadi kako bi postali svesni svojih gadosti dok spiramo lepotu svojih uroka. Novosti u bliskostima neprevazidjenih lekcija koje sami sebi zadajemo postace nestvarni deo nasih cula dok pokusavamo da izgradimo svaki delic sebe sve vise glasnije i jace postaje putokaz kojim govorimo hocemo li zastati ili otici.

Snobizam ce nas pretvoriti u male jadnike koji vape za sve vecim monstruoznim stvorenjima i stvoriti od nas samo delic  nenacinjenog  uzasa. Zagusljivi deo govori nam o tome kako nikada ne mozemo dostici vrhunac snobizma. Jer nad pretpostavljenim uvek postoji pretpostavljeni. Koliko godina imate? Hocete li mi reci da li ste odavde ili odande? Ili ste vise ili nize bice? Da li ste stariji ili mladji i koliko cete puta, za ime boga, ponoviti istu recenicu? Ne mogu da vas slusam vise? Ko ste vi u stvari?

Nemoj se nasukavati na obalu. Ucini da uvek budes plutajuca svest. Daj sebi snagu da budes svoj, jer naknadno ces placati svaku nepotrebnu i neunistivu pretpostavku ljudi koji govore kako si nestvarno bice univerzuma, dao si nestvaran deo sebe koji pokusava da bude stvaran, kako bi ostao samostalno neuoblicen.

Koliko puta cu zastati nad svojom senkom kako bih postajala savrsenija nego sto mogu i zasluzujem da budem?  Da li bi izmaglica stvarnosti bila stvarnost ili je nestvarnost u stvari stvarnost? Nemoj se pretvarati da si necujna kada razumes onoliko koliko ti je potrebno da treba da razumes. Da li je slikanje oslikavanje zivota ili stvaranje novih univerzima stvarnosti?

KRAJ JE POCETAK! 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=309758

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to KRAJ JE POCETAK!