Zapisano, receno, uradjeno. Ljubicasto.

Published on 03/27,2017

Sladunjav ukus u ustima. Staklena,polomljena pepeljara. Ljubicasta slika I tmurna,siva sveca. Prepuklo disanje pretvoreno u podsticaj o boljoj stvarnosti. Daleki neki putevi,daleki neki svet. Omadjijana statua od peska… Sreli smo se onomad. Nismo dugo pricali. Govorili smo tiho, kao kada deca skrivaju nesto slatko odraslima nedostupno. Pogledi su bili kratki. Reci duge, a hod…Hod je bio otupeli trulez ostataka koje smo samo mi mogli da podnesemo. Uvek smo zajedno,iako stalno bezimo jedan od drugog…. Usao sam duboko, tamo u  okeane u najvece dubine. Bio sam tamo dugo, nisam zeleo da se vratim. Crna je tamo voda, a svet? Malo ga ima. Tu su sve neka cudna bica.  Malo govore,ali sve znaju. Mudre su to duse… Plavo,zeleno,zeleno,plavo. Ma koja je to boja? Igra nestvarnih komadica prozora. Osteceni sapun. Kolutanje ocima i netaknuti mirisi nedovrsenog...Hladno je ovde, ne svidja mi se ova dubina. Hladno je,a tu sam. Plivam sa ovim mudracima ovde. Luckasta bica su oni bas. Ne mogu ih sad ostaviti... Uzdrmani zvukovi koji se pretvaraju u sve jaci i veci vrisak. Nikad ugasena vatra. Cutimo, a toliko toga bismo hteli da kazemo. Uglavili smo se u pukotinu u zidu, da nas niko ne pronadje. Dovoljno je sto smo nasli jedno drugo. Bili smo tako mali, pa smo porasli. Sad smo opet mali. Tako je cudan ovaj zivot. Sve je jedan veliki krug. U stvari sve je spirala,koja se zavrsava tamo gde je zapocela... Ovde u dubinama naucis sta je svetlost a sta tama, istinski bas. Neka bica ovde imaju svetlost bez da su je prethodno primila. Ovde svi zive u skladu sa prirodom kakva ona jeste. Svi su nekako tihi,zive za sebe, a opet u zajednici...Goli smo, potpuno ogoljeni. Gledamo se dugo. Svaki delic tela se sada moze jasno videti. Draze nam je bilo kada smo  bili obuceni. Ali morali smo jednom skinuti sve sa sebe videti istinu. Istinu koja nas cini srecnima, istinu koja boli, istinu koja je slatka i gorka u isto vreme. Istinu kojje je istina radi same istine...Tonem jos dublje. Mudraci su sada daleko. Na dnu sam. Sam. Potpuni je mrak i ne vidim nista. Mogu samo da namirisem pesak, mekani pesak. Igram se sa njim, lepo je. Dopada mi se ovde. Zatvaram oci. Nemam vise vazduha. Telo mi slabi. Potpuno sam opusten. Prepustam se. Osecaj je tako dobar. Pa ja letim!
...Zapisano, receno, uradjeno. Ljubicasto.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=295791

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Zapisano, receno, uradjeno. Ljubicasto.



  1. Visit Niko

    Ljubicasta je lepa boja. Neki kazu da je ljubicasta boja samoubica.
    Lepo pises.



  2. Visit demjan

    Hvala. Ja sam cula da je ljubicasta i boja umetnika, ali imam jedan tekst koji govori bas o samoubistvu i ceo je u ljubicastoj boji, a nisam imala pojma da je ljubicasta boja samoubica. Pozdrav